Moje ime je Esra, imam 27 godina i iz Turske. Ja sam psiholog. Radim volonterski projekat u Mazzarinu 3 mjeseca u omladinskom centru I Girasoli kao volonter Evropskog korpusa solidarnosti.
Prije ovog projekta, volonterski sam radio sa djecom u Rumuniji 45 dana u projektu AIESEC 2019. Radio sam volonterski na mnogim različitim poljima sa djecom izbjeglicama u Turskoj. Kada sam čuo za ovu priliku u Italiji, pomislio sam da treba da se prijavim i bio sam prihvaćen. Tako je počela moja priča.
Pre nego što sam došao ovde, brinuo sam gde da idem i šta da očekujem tamo. Plašio sam se da budem sam. Ali prvo što sam primetio čim sam izašao iz aviona je da su Italijani veoma prijateljski raspoloženi ljudi. Svi su bili jako ljubazni kada sam stigao u udruženje. Svi su me dočekali kao da me poznaju jako dugo i da sam član njihove porodice. Tako mi je laknulo. Osjećao sam se sigurno.
Počeo sam da živim sa decom izbeglicama u ovoj zgradi. Ovdje su bila djeca izbjeglica iz Afrike i arapskih zemalja. U početku nisam znao kako da ih kontaktiram. Zato što su tinejdžeri u pubertetu. Ali vremenom smo počeli da provodimo vreme zajedno.
Radila sam aktivnosti sa djecom. Zajedno smo kuvali, igrali igrice, plesali, gledali svetsko prvenstvo, ćaskali i ja sam sa njima pohađao časove. Ovdje sam imao priliku da izbliza upoznam italijansku, arapsku i afričku kulturu. Moja muzička kultura se proširila i deca su me naučila da plešem.
Najveći izazov sa kojim sam se ovde suočio bila je jezička barijera. Govorio sam engleski, ali djeca su znala samo talijanski.
Koristio sam google translate da riješim ovaj problem i naučio nešto talijanskog. Sa djecom smo učili jedni druge riječi iz našeg maternjeg jezika.
U međuvremenu sam imao priliku otputovati na ostrvo Siciliju i upoznati se sa njegovom istorijom. Bio sam veoma iznenađen kada sam čuo da su muslimani i hrišćani živeli zajedno u istoriji ostrva i da su Arapi tamo vladali dugo vremena. Vodič mi je rekao da u Palermu postoje crkve koje su izgradili arapski arhitekti i da neke crkve imaju stihove iz Kurana. Čak i imena nekih gradova potiču iz arapskog.
Ostrvo ima multikulturalnu i duboko ukorijenjenu istoriju i to me je jako impresioniralo.
Mogu reći da sam se ovdje na mnogo načina unaprijedio. Prije svega, imao sam priliku da izbliza ispitam živote tražilaca azila. Živela sam sa njima. Slušao sam njihove životne priče. Među njima je bilo i onih koji su prošli kroz veoma teške procese. Bilo je onih koji su se mnogo žrtvovali u svojim životima. Imao sam zadovoljstvo da im budem blizu i da im pomognem. Uprkos svim poteškoćama, uvidela sam koliko ljudska bića mogu biti jaka i njihovu želju da se drže života.
Drugo, pomno sam pratio aktivnosti udruženja. Upoznao sam pravne procese i rad udruženja. Posmatrala sam ove sesije učestvujući na seansama koje su održavali psiholozi i socijalni radnici.
Vidio sam izbjegličke kampove i zatvore. Imao sam priliku da budem tamo sa operaterima.
Stekao sam radno iskustvo.
Nakon mog iskustva ovdje, osjećam se hrabrijim da odem u inostranstvo. 3 mjeseca koliko sam ovdje boravila su mi prošla vrlo brzo. Verujem da je to veoma dobro iskustvo u životu i osećam se veoma srećnim što sam imao ovu priliku.
Preporučujem svima koji se zanimaju za različite kulture, koji vole činiti dobro za čovječanstvo i zajednicu, koji vole upoznati nove ljude i koji vole nove avanture da se pridruže ovom projektu. Sve što vam treba je malo hrabrosti i motivacije.
Esra, Turska